Savremene zgrade postaju sve efikasnije, bolje izolovane i tehnološki naprednije. Međutim, upravo zbog toga kvalitet unutrašnje sredine postaje jedan od ključnih faktora koji utiču na komfor, produktivnost i zadovoljstvo ljudi koji u njima provode najveći deo dana.
Jedan od pojmova koji se u stručnoj literaturi koristi već decenijama jeste Sick Building Syndrome (SBS) ili Sindrom bolesne zgrade.
Naziv zvuči dramatično, ali zapravo opisuje situaciju u kojoj korisnici objekta prijavljuju različite tegobe povezane sa boravkom u određenoj zgradi, pri čemu se često ne može utvrditi jedan konkretan uzrok.
Šta je zapravo Sick Building Syndrome?
Pod pojmom Sick Building Syndrome podrazumeva se skup simptoma koje korisnici povezuju sa boravkom u određenom objektu, a koji se često ublažavaju ili nestaju nakon napuštanja tog prostora.
Najčešće se navode:
-
osećaj ustajalog vazduha,
-
glavobolja,
-
umor,
-
iritacija očiju, nosa ili grla,
-
osećaj suvog vazduha,
-
smanjena koncentracija,
-
neprijatni mirisi.
Važno je naglasiti da ovi simptomi mogu imati različite uzroke i da se pojam SBS koristi kao opis fenomena, a ne kao dijagnoza ili dokaz jednog konkretnog problema.
Zašto nastaje?
Ne postoji jedan uzrok.
Najčešće se radi o kombinaciji više faktora koji zajedno utiču na kvalitet unutrašnje sredine.
Među njima su:
-
nedovoljna ili neadekvatno podešena ventilacija,
-
neodgovarajuća temperatura i relativna vlažnost,
-
povećana koncentracija CO₂ usled velikog broja korisnika,
-
organska isparljiva jedinjenja (VOC),
-
prašina i fine čestice,
-
bioaerosoli,
-
nedovoljno održavanje HVAC sistema,
-
način korišćenja prostora.
Upravo zato se kvalitet unutrašnje sredine danas posmatra kao složen sistem u kome nijedan pojedinačni parametar ne daje potpunu sliku.
Zgrada nije “bolesna” – sistem zahteva upravljanje
Naziv “Sindrom bolesne zgrade” može ostaviti pogrešan utisak da je problem u samoj građevini.
U stvarnosti, mnogo češće je reč o načinu na koji se objektom upravlja tokom njegovog životnog veka.
Savremeni objekti predstavljaju kompleksne sisteme u kojima se istovremeno upravlja energijom, ventilacijom, temperaturom, vlagom, higijenom i kvalitetom vazduha.
Kada jedan ili više ovih elemenata nisu optimalno usklađeni, korisnici mogu početi da osećaju posledice.
Prevencija je efikasnija od sanacije
Kada se pojave pritužbe korisnika, često se reaguje pojedinačnim merama.
Međutim, mnogo efikasniji pristup jeste preventivno upravljanje kvalitetom unutrašnje sredine.
To podrazumeva:
-
redovno održavanje HVAC sistema,
-
praćenje ključnih parametara kvaliteta vazduha,
-
kontrolu izvora zagađenja,
-
primenu odgovarajućih higijenskih procedura,
-
korišćenje savremenih tehnologija koje doprinose dugoročnom očuvanju kvaliteta unutrašnjeg okruženja.
Na taj način kvalitet vazduha postaje proces kojim se aktivno upravlja, a ne problem koji se rešava tek kada se pojavi.
Budućnost pripada zdravim zgradama
Kako standardi za projektovanje i upravljanje objektima postaju sve zahtevniji, fokus se postepeno pomera sa same ventilacije ka ukupnom kvalitetu unutrašnje sredine.
Zdrava zgrada nije samo energetski efikasna.
To je objekat u kome su komfor, higijena, kvalitet vazduha i dobrobit korisnika deo jedinstvenog sistema.
Upravo zato sve više investitora, projektanata i upravljača objekata razmišlja o preventivnim pristupima koji omogućavaju dugoročno očuvanje kvaliteta unutrašnjeg okruženja.
Razmišljanje za kraj
Sick Building Syndrome nije razlog za paniku, već podsetnik da kvalitet unutrašnje sredine zaslužuje jednaku pažnju kao energetska efikasnost, bezbednost ili funkcionalnost objekta.
Kako naše zgrade postaju sve pametnije, možda je pravo pitanje: Da li dovoljno pažnje posvećujemo okruženju u kojem provodimo više od 90% svog života?
