Savremene zgrade energetski postaju sve efikasnije, bolje izolovane i tehnološki naprednije. Međutim, upravo zbog toga sve više vremena provodimo u zatvorenim prostorima u kojima se vazduh prirodno ne obnavlja kao nekada.
Danas ljudi u proseku provedu više od 90% svog vremena u zatvorenim prostorima – u kancelarijama, bolnicama, hotelima, školama, tržnim centrima ili sopstvenim domovima. Zbog toga kvalitet vazduha koji udišemo postaje jednako važan kao kvalitet vode koju pijemo.
Da li je dovoljno samo provetravanje?
Dugi niz godina ventilacija se posmatrala kao osnovno rešenje za očuvanje kvaliteta vazduha. Povećanjem količine spoljnog vazduha smanjuje se koncentracija ugljen-dioksida i na taj način razblažuju različiti zagađivači.
Međutim, postavlja se pitanje:
Da li je samo povećanje količine vazduha dovoljno da obezbedi mikrobiološki bezbedno okruženje?
Savremeni objekti suočavaju se sa brojnim izazovima. Povećanje broja izmena vazduha, često znači i veću potrošnju energije, složenije ventilacione sisteme i daleko više operativne troškove, a kod postojećih objekata to često nije ni tehnički moguće bez velikih građevinskih zahvata.
Vazduh nije samo gasna smeša
Kada govorimo o kvalitetu vazduha, najčešće mislimo na temperaturu, vlažnost ili koncentraciju CO₂.
Međutim, vazduh predstavlja i mikrobiološko okruženje u kojem mogu biti prisutni različiti mikroorganizmi i bioaerosoli. Tokom vremena oni mogu doprineti pogoršanju kvaliteta unutrašnje sredine, stvaranju neprijatnih mirisa i većem opterećenju ventilacionih sistema.
Zbog toga se sve više pažnje posvećuje ne samo količini vazduha, već i njegovom mikrobiološkom kvalitetu.
Od reaktivnog ka preventivnom pristupu
Tradicionalni pristup podrazumeva reagovanje kada se problem već pojavi.
Savremeni pristup ide korak dalje.
Cilj nije samo uklanjanje posledica, već kontinuirano održavanje visokog nivoa higijene vazduha i sistema kroz preventivnu kontrolu.
Takav pristup doprinosi očuvanju kvaliteta unutrašnje sredine tokom celog životnog veka objekta.
Budućnost pripada pametnim sistemima
Razvoj senzora, automatike i sistema za kontinuirani monitoring omogućava potpuno novi način upravljanja kvalitetom vazduha.
Umesto povremenih intervencija, savremeni sistemi mogu pratiti definisane parametre 24 sata dnevno i automatski prilagođavati način rada u skladu sa potrebama objekta.
To predstavlja prelazak sa klasičnog održavanja na inteligentno upravljanje kvalitetom unutrašnje sredine.
Nova generacija razmišljanja
Kako se razvijaju standardi za projektovanje i upravljanje objektima, sve više pažnje biće usmereno na pitanje kako obezbediti zdravije, bezbednije i dugoročno održive unutrašnje prostore.
Kvalitet vazduha više neće biti samo pitanje ventilacije.
Postaće pitanje celokupnog upravljanja unutrašnjim okruženjem.
Upravo zbog toga investitori, projektanti i upravljači objekata sve češće traže rešenja koja objedinjuju nauku, inženjerstvo i savremene tehnologije sa ciljem očuvanja zdravijeg i bezbednijeg prostora za ljude.
To više nije trend.
To je pravac u kojem se razvijaju zgrade budućnosti.
Česta pitanja
-
Da li ventilacija rešava sve probleme kvaliteta vazduha?
Ne u potpunosti. Ventilacija obezbeđuje razmenu vazduha i smanjuje koncentraciju ugljen-dioksida, ali sama po sebi ne rešava sve izazove koji utiču na mikrobiološki kvalitet unutrašnje sredine.
-
Šta podrazumeva kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima?
Pored temperature, relativne vlažnosti i koncentracije CO₂, kvalitet vazduha obuhvata prisustvo suspendovanih čestica, bioaerosola, mikroorganizama i drugih faktora koji utiču na unutrašnju sredinu.
-
Zašto je važan preventivan pristup?
Preventivni pristup omogućava kontinuirano održavanje visokog kvaliteta unutrašnjeg okruženja, smanjuje rizik od problema u radu ventilacionih sistema i doprinosi dugoročno održivijem upravljanju objektima.
-
Gde je kvalitet vazduha posebno važan?
U bolnicama, hotelima, školama, vrtićima, poslovnim objektima, proizvodnim pogonima, laboratorijama, tržnim centrima i svim prostorima u kojima ljudi provode veći deo dana.
