Infekcije vrebaju u vazduhu
Sastav vazduha koji udišemo već se uči u školi. Međutim, često se zaboravlja da osim onoga što je ljudima potrebno za život, u vazduhu postoje i druge čestice – štetne. Čvrste i tečne čestice nazivaju se aerosoli. Aerosoli se proizvode kada dišemo, kašljemo ili kijamo i kada govorimo ili pevamo. Za razliku od kapljica, one ne padaju brzo na zemlju, već mogu dugo ostati u vazduhu i širiti se po prostoriji. U zatvorenom prostoru, gde se ljudi okupljaju, postoji posebno visok rizik od zaraze putem infektivnih aerosola.
Skoro svi znaju da se klice mogu naći na površinama. U javnom prevozu, sedišta i šipke za držanje nose nevidljivi rizik od infekcije. Ali vazduh u zatvorenom prostoru ne treba zaboraviti, pogotovo na mestima gde se hiljade ljudi okupljaju svakog dana i udišu i izdišu klice.
Pomenute klice takođe mogu da se kreću sa površina, nazad u vazduh. Na primer: ako se topla voda ne uključuje duže vreme, bakterije poput legionele mogu da se u međuvremenu nasele i udahnuti tokom sledećeg tuširanja.
Dezinfekcija ruku i površina stoga nije dovoljna za sprečavanje infekcija, osim ako se to ne radi kontinuirano.
Da li je to moguće?
Većina ljudi ne bi htela da skoči u prljavu vodu u bazenu, pa zašto bi onda hteli da udišu vazduh pun klica?!
U vazduhu u zatvorenom prostoru ne bi trebalo da vrebaju nikakve infekcije: proces oji aktivnog vazduha obezbeđuje dugotrajnu dezinfekciju vazduha i površina kako bi se sprečile infekcije izazvane infektivnim česticama u vazduhu.